Šta je BRICS?

BRICS: Globalni savez u fokusu

BRIKS savez postao je centar interesovanja svetske javnosti, a mediji pomno prate svaki njihov korak. Međutim, uprkos pažnji, mnogima ostaje nejasno čime se ova grupa bavi i koji su njeni ključni ciljevi. U ovom članku istražićemo šta je BRIKS, kako je nastao i zašto je njegova uloga sve značajnija u globalnom kontekstu.

Šta je BRICS?

BRIKS čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika – međuvladina organizacija koja se ubraja među najmoćnije ekonomske grupacije na svetu. Primarni cilj ovog saveza je jačanje trgovine, usklađivanje ekonomskih odnosa među članicama i reforma međunarodnog ekonomskog sistema. Evo nekoliko ključnih statističkih podataka koji ilustruju značaj BRIKS-a:

BRICS u brojkama:

  • 26,7% ukupne svetske kopnene površine
  • 41,5% globalne populacije (3,25 milijardi ljudi)
  • Ukupan BDP od oko 26 triliona dolara
  • 25% svetske ekonomske proizvodnje
  • 4,5 triliona dolara u deviznim rezervama (do 2018. godine)

(Izvor: Svetska banka)

Po ekonomskom značaju, BRIKS nadmašuje Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države, ali i dalje zaostaje za grupom G7 po ukupnom BDP-u.

BRIKS predstavlja ključnog igrača u globalnoj ekonomiji, sa sve većim uticajem na oblikovanje budućih međunarodnih odnosa.

Kako je nastao BRICS?

Zanimljivo je da je termin „BRIC“ nastao na Zapadu, tačnije 2001. godine, kada ga je osmislila američka investiciona banka Goldman Sachs. Izraz je prvobitno korišćen za opisivanje zemalja sa ubrzanim ekonomskim rastom – Brazila, Rusije, Indije i Kine. Ove zemlje su tada prepoznate kao buduće ekonomske supersile koje bi do 2050. godine mogle dostići ili nadmašiti bogatstvo razvijenih zemalja.

Prvi zvanični samit BRIK-a održan je 16. juna 2009. godine u Jekaterinburgu, Rusija, dok Južna Afrika još nije bila deo ove grupacije. Samit je organizovan u periodu kada su se globalne ekonomije, uključujući i ove zemlje, oporavljale od Velike recesije 2008. godine. Ciljevi prvog susreta bili su jačanje međusobne ekonomske saradnje, unapređenje globalne ekonomske stabilnosti i reformisanje međunarodnog finansijskog sistema, koji su smatrali previše zavisnim od Zapada.

Već na prvom samitu članice su ukazale na potrebu za uvođenjem nove globalne rezervne valute koja bi bila stabilnija, predvidljivija i pravičnija. Iako američki dolar nije direktno pomenut, bilo je jasno da kritike idu u tom pravcu.

Dogovoreno je da zemlje članice koriste nacionalne valute u međusobnoj trgovini kako bi smanjile zavisnost od dolara i osnažile svoje ekonomije. Takođe, zagovarale su reforme Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke, koje su smatrale nepravičnim i sklone eksploataciji zemalja u razvoju.

Cilj BRIK-a, još od osnivanja, bio je da postane kohezivan ekonomski i geopolitički blok koji će predstavljati glas zemalja u razvoju na međunarodnoj sceni. Tokom narednih godina, ovaj cilj postepeno počinje da se ostvaruje.

Razvoj BRICS-a

BRIKS savez je nakon prvog samita nastavio svoj razvoj i širenje, ostvarujući niz značajnih inicijativa:

  • 2011. godina: Južna Afrika postaje članica, čime BRIK dobija „S“ i postaje BRIKS. Te godine osnovan je i BRIKS Forum kao platforma za saradnju.
  • 2012. godina: Najavljen je projekat BRICS kabl – podvodni optički komunikacioni kabl koji povezuje zemlje članice i druge zemlje globalnog juga. Cilj je bio smanjenje zavisnosti zemalja u razvoju od telekomunikacija pod kontrolom Zapada.
  • Jun 2012. godine: BRIKS zemlje ponudile su MMF-u investiciju od 75 milijardi dolara, uz zahtev za reformu sistema glasanja kako bi članice imale veći uticaj na donošenje odluka. Kada je predlog odbijen, BRIKS je odlučio da osnuje sopstvenu finansijsku instituciju.
  • 2014. godina: Osnovana je Nova razvojna banka (neformalno nazvana BRIKS banka), ključni projekat ovog saveza. Banka je osnovana s idejom da parira Svetskoj banci i MMF-u, pružajući pravednije uslove za zajmove zemljama u razvoju bez političkih ili fiskalnih zahteva.

Nova razvojna banka:
Početni kapital banke od 100 milijardi dolara obezbedile su sve članice, pri čemu svaka ima jednak udeo u upravljanju. Nijedna članica ne može povećati svoj udeo bez odobrenja ostalih. Fokus banke je na finansiranju infrastrukturnih projekata, održivom razvoju i saradnji sa drugim međunarodnim finansijskim institucijama. Od osnivanja do danas, banka je odobrila kredite u vrednosti od 34 milijarde dolara za 96 projekata.

Iako impresivan, ovaj iznos je znatno manji od zajmova koje odobravaju institucije poput Svetske banke, koja je samo 2021. godine dodelila 98 milijardi dolara. Pored toga, Svetska banka ima 189 članica u poređenju sa ograničenim brojem članica BRIKS-a.

Priroda BRIKS-a:
BRIKS ostaje labava organizacija bez striktno definisanih mehanizama ili struktura. Njihova saradnja uglavnom se ostvaruje kroz godišnje sastanke na kojima dogovaraju ključne inicijative i političke planove. Najkonkretniji oblici saradnje proističu iz zajedničkih projekata kao što su Nova razvojna banka, BRICS Pay i BRICS kabl.

BRICS danas

BRIKS nastavlja da radi na ostvarenju svojih ključnih ciljeva – produbljivanju finansijskih i trgovinskih odnosa među članicama, smanjenju upotrebe dolara u međunarodnoj trgovini (de-dolarizacija) i smanjenju zavisnosti od međunarodnih institucija poput MMF-a, Svetske banke i G7.

Osnovna ideja ovog saveza je da članice, uzimajući u obzir svoje ogromne resurse, proizvode i usluge, mogu međusobno obezbediti gotovo sve što im je potrebno. Time smanjuju zavisnost od dolara i finansijskog sistema kojim dominiraju SAD. Ova težnja dodatno je dobila na značaju nakon sankcija uvedenih Rusiji zbog sukoba u Ukrajini. Sankcije su pokazale koliko brzo neka zemlja može biti isključena iz globalnog finansijskog sistema, što je mnoge države i centralne banke podstaklo da traže alternative.

Na primer, istraživanja pokazuju da centralne banke širom sveta povećavaju svoje zlatne rezerve, što je deo šireg trenda diversifikacije.

Ova ideja privukla je interesovanje zemalja poput Argentine, Saudijske Arabije, Etiopije, Egipta, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Irana, koje su ove godine izrazile želju za pridruživanjem BRIKS savezu.

Ipak, ostaje pitanje – koliko je ovaj ambiciozan cilj zaista ostvariv?

Dolar i dalje dominira svetom

Američki dolar i dalje je glavna svetska rezervna valuta, što datira još od Sporazuma iz Bretton Woodsa 1944. godine, kada je dolar postao osnova međunarodne trgovine zahvaljujući snažnom ekonomskom rastu SAD-a i njihovim velikim zlatnim rezervama. Iako je 1971. godine ukinut zlatni standard, dolar je zadržao vodeću ulogu.

Podaci američke Federalne rezerve pokazuju da je između 1999. i 2019. dolar korišćen za 96% trgovinskih transakcija u Severnoj i Južnoj Americi, 74% u Aziji i Pacifiku, i 79% u ostatku sveta. Samo prošle godine, dolar je bio uključen u 88% svih međunarodnih transakcija.

De-dolarizacija u zemljama BRICS-a

BRIKS zemlje su u proteklih nekoliko godina preduzele korake ka smanjenju zavisnosti od dolara:

  • Rusija: Nakon sankcija uvedenih zbog sukoba u Ukrajini, Rusija je znatno smanjila upotrebu dolara u međunarodnoj trgovini. Udeo transakcija u dolarima i evrima u ruskom uvozu opao je sa 67,3% (januar 2022.) na 35,9% (maj 2023.). Rusija sada sve više koristi rublju, kineski juan, dirham i druge valute.
  • Kina: Kineski juan beleži postojan rast u međunarodnim transakcijama, sa 0,63% udela 2013. na 3,2% 2022. godine, a predviđa se rast na 4,5% do kraja godine. Kineska trgovina naftom i gasom sa UAE u potpunosti se odvija u juanima, dok je udeo dolara u kineskim deviznim rezervama pao sa 79% (2005.) na 25% (2023.).
  • Brazil: Predsednik Lula da Silva zalaže se za stvaranje zajedničke valute BRIKS-a i Južne Amerike. Ove godine juan je postao druga najvažnija valuta u brazilskim deviznim rezervama, čineći 5,4%.
  • Indija: Iako oprezna zbog konkurencije sa Kinom, Indija istražuje alternative dolaru kroz trgovinu u rupijama, ali suočava se s ograničenjima zbog slabog prihvatanja ove valute na međunarodnom nivou.

Ideje za zajedničku valutu BRICS-a

BRIKS države razmatraju nekoliko opcija za smanjenje dolarske dominacije:

  1. Zajednička valuta BRIKS-a podržana zlatom: Iako predsednik Brazila zagovara ovu ideju, većina članica ostaje skeptična.
  2. Kineski juan kao glavna valuta: Logičan izbor, s obzirom na veličinu kineske ekonomije, ali otpor dolazi od Indije zbog političkih neslaganja s Kinom.
  3. Nacionalne valute za bilateralnu trgovinu: Ovo je trenutno najrealniji pristup, iako se suočava s izazovima, poput neuspeha pregovora Rusije i Indije o korišćenju rupija.

BRICS: izazovi i budućnost

BRIKS je često opisan kao „brak iz interesa“ – članice dele određene ciljeve, ali ih razdvajaju političke i ekonomske razlike. Kina i Indija, ključne članice, suočavaju se sa međusobnim rivalstvom, dok je Rusija izolovana sankcijama. Čak i BRIKS banka, koja je osnovana da podrži de-dolarizaciju, izbegava ulaganja u Rusiju zbog straha od sankcija.

Ipak, interesovanje novih zemalja za članstvo, poput Saudijske Arabije, Egipta i Irana, ukazuje na potencijal za dalji rast. Dok dolar ostaje dominantan, rastuće nezadovoljstvo zbog njegove dominacije moglo bi podstaći dalju evoluciju BRIKS-a u ekonomski blok koji pruža alternativu globalnom jugu i istoku.

Iako trenutni rezultati nisu impresivni, budućnost ovog saveza zavisiće od rešavanja unutrašnjih nesuglasica i uspeha u postizanju zajedničkih ciljeva.